субота, 21. октобар 2017.

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА 
(Оточац, 13. јануар 1931 — Крагујевац, 20. октобар 2017)


Један од најпознатијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи првак драме уметничког ансамбла Театра „Јоаким Вујић”, популарни комичар. Човек и глумац чији је надимак у уметничком свету заменио презиме.

Рођен 13. јануара 1931, у Оточцу, у Лици, у оној, „оној” старој Југославији - краљевини, где му је отац службовао као официр.
Као дете долази у Крагујевац и прве глумачке кораке прави у сандуку маминог клавира, а касније их наставља у Драмској секцији крагујевачке Друге мушке гимназије, ОКУД-у „Срета Младеновић” и Драмском студију Дома омладине. Ту га је пре више од шест деценија запазио тадашњи истакнути крагујевачки глумац Стеван Мишић Цеца, и одвео га ондашњем управнику позоришта Љубиши Ружићу, „уверен да ће од њега бити нешто”. И било је.

Практикант и Сава Савић у „Протекцији”, Ивковић и Секулић у „Народном посланику”, Учитељ музике у „Свету”, Мита телефониста, Светислав, Риста, Министар и Јованча Мицић у „Путу око света”, Тома кафеџија и Тома писар у „Општинском детету”, три улоге у „Малим комадима”, Пера Каленић у „Госпођи министарки”, Милорад и Живота Цвијовић у „Др-у”, Жан у „Мистер долару”, Спасоје у „Покојнику”, Агатон у „Ожалошћеној породици”, Јеротије у „Сумњивом лицу”...
По мишљењу критичара и театролога, Пендула „Нушића није играо” - „са Нушићем је био на ТИ!”

На даскама које „живот значе” Љубомир Убавкић Пендула одиграо је преко 300 улога и добио следеће важне награде:
- три „Златна ћурана”
- Нушићеву награда за животно дело
- Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос позоришне уметности у Србији
- Златног ћурана за животно дело јагодинских „Дана комедије”
- увршћен је у Клуб бардова (10 комичара из целе земље) а ту су и три двоструке награде (жирија и публике) на Сусретима „Јоаким Вујић”, поред низа других глумачких награда, као и друштвених признања попут: „Златне значке Црвеног крста Србије”.

Осим на домаћим позоришним сценама играо је и на позорницама Аустрије, Немачке, Француске, Бугарске, Пољске, Швајцарске, Америке и Канаде, и остварио значајне роле у телевизијским серијама и ТВ комедијама као што су: „Јован и Јованка”, „Др” „Глумац је глумац”, „Отписани”, „Повратак отписаних”, „Више од игре”, „Време белог коња”, „Леваци”, „Наше приредбе”, „Врућ ветар” и „Будилник”...

Играо је подједнако успешно Стерију и Бору Станковића, Стевана Сремца и Александра Поповића, Бранка Ћопића и Душана Ковачевића, Гогоља и Љубомира Симовића, Молијера и Мрожека, Максима Горког...

Уместо другог коментара, ево речи Радивоја Лоле Ђукића:  „Смешан као Чкаља, студиозан као Мија, а глуми целим телом као Марсел Марсо. Да живи у Београду, не би силазио са малог екрана. Да живи у Холивуду, Џери Луис би му давао шлагворте на великом екрану. Можда је, ипак, срећан што живи у Крагујевцу – јер ту не силази са живе сцене, на њој није само слика своје слике као на малом екрану, са ње види осмех својих гледалаца, надохват руке су њихове руке које пљескају. Да ли је уопште потребна већа слава? ”.

www.joakimvujic.com


































среда, 11. октобар 2017.

Международный театральный фестиваль «JоакимИнтерфест»

Международный театральный фестиваль «JоакимИнтерфест» 


7 октября в Княжевско-сербском театре города Крагуеваца открылся 12-й Международный театральный фестиваль «JоакимИнтерфест» (ЙоакимИнтерфест), который берет свое начало в 2006 году и ежегодно проводится с 7-15 октября. Фестиваль был назван в честь Йоакима Вуйича (1772-1847), директора первого сербского театра, основанного в Крагуеваце в 1835 году.
За очень короткое время «JоакимИнтерфест» стал фестивалем особого значения для Сербии, а по мнению многих участников из мировых театральных центров, это один из самых престижных фестивалей в Центральной Европе. Министерство культуры Республики Сербии признало «JоакимИнтерфест» фестивалем национального и международного значения.
JoakimInterFest
С 2010 года JoakimInterFest является членом международных театральных сетей: New European Theatre Action NETA, New European Theatre Action и Международной театральной сети InterAct, World Theatre Network InterAct.
Директор Княжевско-сербского театра Милош Крстович дал интервью специально для Jugoslovo.
JoakimInterFest
Какова цель  проведения фестиваля?
Цель фестиваля — это сотрудничество с другими театрами, знакомство, обучение, передача  знаний и опыта. Так как JоакимИнтерфест проходит во время октябрьских праздников, мы решили, чтобы он был и праздником для города. Мы ожидаем полные залы и надеемся, что публика и гости, приехавшие из Болгарии, Хорватии, Польши, Венгрии и России, получат удовольствие от фестиваля. В конкурсной программе будет показано 8 представлений и 7 спектаклей.
JoakimInterFest
Расскажите о каком-нибудь интересном моменте из истории фестиваля.
Для меня на этой позиции — первый «JоакимИнтерфест». Я помню один отличный спектакль, который увидел, когда работал в этом театре. Это было представление «Ревизор» Театра комедии Бухареста — наверное, одно из самых будоражащих представлений, которые я когда-либо видел.
Что Вы можете сказать об участии русских театров в JоакимИнтерфесте ?
Я очень рад, что приезжает театр из Российской Федерации. Мы надеемся сотрудничать с ним. Я был в России один месяц и учился  в международной театральной школе Союза театральных деятелей в подмосковном Звенигороде. Мне очень близка русская культура и русское искусство. Я буду очень рад посмотреть их представление и, надеюсь, что мы в ноябре поедем в Россию. Мы были в России в прошлом году с нашим театром. Я надеюсь, что наше сотрудничество будет успешным, и мы будем посещать друг друга. Мы постараемся быть гостеприимными хозяевами для наших коллег. Театр из России будет гостить здесь 6-7 дней.

Будет ли Княжевско-сербский театр ставить спектакль по русскому произведению в этом сезоне ?
В этом году мы ставили «Дядю Ваню». Премьера прошла успешно, и сейчас мы выступаем на различных фестивалях с этим спектаклем. В этом сезоне мы не планируем новых спектаклей по русским произведениям. У нас в репертуаре уже есть несколько представлений по русским произведениям: «Сказка о мертвой царевне», «Записки сумасшедшего» по повести Н.В. Гоголя. Моей дипломной работой была «Мурлин Мурло» по пьесе Николая Коляды. Русские писатели достаточно популярны у нас в Сербии. Театр из Белграда приезжает на этот фестиваль с постановкой пьесы  Ивана Вырыпаева «Иллюзии». Примечательно, что именно эта постановка откроет фестиваль в этом году.

10 октября Академический русский театр драмы им. Георгия Константинова (Йошкар-Ола, РФ) представит в рамках фестиваля свой спектакль «Солдатики». Начало в 20:00 часов.
Всю программу международного театрального фестиваля.
 

www.jugoslovo.com

У КРАГУЈЕВЦУ ОТВОРЕН 12. ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ

www.joakimvujic.com
Представом “Илузије“ у извођењу Установе културе “Вук Стефановић Караџић“ из Београда, по тексту руског драмског писца, Ивана Вирипајева, отворен је 12. ЈоакимИнтерфест у Крагујевцу. Ово је прича о два брачна пара који после 50 година брака, пред лицем смрти, поново себи постављају питања: кога су волели и какве су животе проживели једни поред других. Глумци Горан Јевтић, Катарина Марковић, Милутин Милошевић и Соња Колачарић тумаче четири лика који једни другима и публици говоре лажи и истине о животу и љубави.
Директор Књажевско-српског театра, Милош Крстовић захвалио се граду Крагујевцу као покровитељу фестивала и Министарству културе и информисања које је подржало овогодишњи ЈоакимИнтерфест. Крстовић је истакао да је владало велико интересовање публике за овај фестивал и да су све улазнице унапред продате.
Селектор овогодишњег фестивала, књижевник и директор Битеф театра, Милош Латиновић, одабрао је седам представа које долазе из Русије, Полљске, Бугарске, Мађарске, Хрватске, али и из домаћих реномираних позоришта. Обједињене су заједничком темом или поднасловом “Океан театар“. Латиновић је истакао да су фестивали данас оно што су некада били сајмови за привилеговане варошице и градове. Такву привилегију има и Крагујевац који негује два препознатљива фестивала - Јоакимфест и ЈоакимИнтерфест.
ЈоакимИнтерфест као фестивал има интересантну и разуђену структуру онога што можете да доведете као селектор. Даје вам ширину и могућност да се играте жанровима, да доведете нешто што објективно не можете да уклопите у неке друге фестивале. Ја сам кренуо од тога да покушам да нађем једну потпуну жанровску разноликост у том неком мору позоришта, а да опет повежем то на неки начин и ту сам пронашао пре свега глумачку игру. Видећете добре глумце, глумце који апсолутно плене и освајају тај простор сцене који им се нуди и то ће бити линија која ће повезати све ове представе и жанрове - истакао је селектор Милош Латиновић.

Овогодишњи ЈоакимИнтерфест отворио је Миљан Бјелетић, члан Градског већа за културу. Током наредних седам дана бићемо у прилици да гледамо квалитетна позоришта, да се радујемо њиховим наступима, у представама које је одабрао овогодишњи селектор, Милош Латиновић. А позоришна уметност је као и друге уметности, она нема тих оквира, нема граница, она је као море. У том мору уметности, одабрано је седам острва, седам тема, седам прича, и пре него што упловимо у море уметности у нашем театру, ја бих замолио наш жири - госпођу Радмилу Живковић, глумицу, драматурга Ђорђа Милосављевића и редитељку Слађану Килибарду, да пловећи тим морем препознају најбољи уметнички израз, најбољу представу, глумца, глумицу, и све оно ново, уметнички вредно, што доноси овогодишњи ЈоакимИнтерфест - рекао је Миљан Бјелетић
Град Крагујевац 




уторак, 03. октобар 2017.

РЕПЕРТОАР за октобар 2017.

недеља, 24. септембар 2017.

12. ЈоакимИнтерФест

OKEAN, TEATAR

www.joakimvujic.com

 У Књажевско-српском театру, поводом почетка 12. ЈоакимИнтерФеста, међународног позоришног фестивала, одржана је конференција за медије на којој су говорили директор Театра Милош Крстовић и селектор фестивала Милош Латиновић, књижевник и директор Битеф театра.

"Готово немерљиво пространство океана, садржи лако обележене и јасно уочљиве просторе мора. То је разлог због којег сам, да би обележио селекцију ЈоакимИнтерФеста у Крагујевцу 2017. године, посегао за парафразом наслова романа угледног италијанског књижевника Алесандара Барика, аутора књиге „Океан, море“, која, верујем, јасно дефинише то безмерно океанско пространство културе у којем можете пронаћи своје море уметности. Маре нострум. Наше море театра, које бирамо да би пловили слободно, да би се осећали неспутано, да би веровали у немогуће, попут прекаљених истраживача, упорних трагача и вечних, вештих војника.
Ово је, дакле, наше море. Позориште, театар, казалиште, гледалишће.То је наша утопија у којој нема разлике међу људима, јер невидљива је струја која нас носи и снажан је ветар који нам дува у једра. И то је наш избор без обзира којим средством бирамо да пловимо, да брзо или споро преваљујемо раздаљину од почетка до краја, или од замишљеног и сневаног краја ка неком лепом месту где је све можда почело.
Али, није све у нашем животу, у тетару, идилично, лепо као на мору. Чудно је, кадкад и опасно, као на океану. Боримо се за опстанак и стрепимо за будућност, патимо у анонимности и светлимо скромно, штедљиво. Време у којем живимо је изузетно тешко, и зато не бих могао описати шта је опасније, зборити или ћутати. Шта чинити питамо се?
Верујемо, ипак, у нас, у уметност којом смо затровани.
Сумња и вера. Сигурност и неизвесност. То су теме модерног света. О томе је говорио Сервантес. О томе размишљамо ми. Кад размишљаш, није ти остављено да прећутиш. Говориш, дакле. Пловиш.
Верујући да пловидбом по нашем мору, усмерен звездама, трагам за оним архипелагом вредности чију ће лепоту, сјај, мирисе, заначај препознати сви који знају шта представља, и шта јесте за уметника „Океан, театар“. Пронашао сам га и предлажем га за ову годину у свој пуноћи његове уметничке, позоришне разуђености, коју нераскидиво повезује сила глумачке виртуозност, хистрионске спремност на игру, способност за жртвовање и жеља да се проговори. Глумци живе на архипелагу овогодишњег ЈоакимИнетерФеста, па је предлог да им се прикључимо.
Нека, дакле, то од многобројних, лепих и изазовних, које сам путујући пронашао и видео, буде ових седам острва, седам тема, ових седам прича." - Милош Латиновић, селектор.

Љубитељи позоришне уметности, од 7-15. октобра, биће у прилици да погледају седам представа у такмичарском програму:
7. октобар
Иван Вирипајев ИЛУЗИЈЕ,  режија Татјана Мандић Ригонат, Установа културе „Вук Стефановић Караџић“ Београд, Србија
8. октобар
Jim Cartwright ДВА, режија Robert Talarczyk, Театар КОРЕЗ Катовице, Пољска
9. октобар
В. Шекспир SHAKESPEARE, SONNET 66,  режија Кокан Младеновић, Мађарско државно позориште „Чики Гергељ“ Темишвар, Румунија
10. октобар
Владимир Жеребцов ВОЈНИЦИ, режија Александар Сучков, Академски руски драмски театар Јошкар Ола,  Руска федерација
11. октобар
Душан Ковачевић ХИПНОЗА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ, режија Душан Ковачевић,  Звездара театар Београд, Србија
12. октобар
Марц Ст. Гермаин ПОСЛЕДЊА ФРЕУДОВА СЕАНСА, режија Марко Торјанац,  Казалиште Планет арт Загреб, Хрватска
13. октобар
Ж. Б. П. Молијер ТАРТИФ, режија Венцислав Асенов, Драматично-куклен театар Враца, Бугарска
14. октобар
Представа у част награђених- Питер Квилтер СЛАВНА ФЛОРЕНС, режија Ђурђа Тешић, Атеље 212.

Пратећи програм 12. ЈоакимИнтерФеста:
9. октобар, 18.00 Мала сцена
Радионица ”Писати и остати жив”, Ђорђе Милсављевић
10. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција позоришног специјала часописа за културу и уметност КОД 21 у издању Шабачког позоришта. Учествују: Драгана Бошковић, театролог и уредница броја Зоран Карајић, главни уредник часописа КОД 21 Душан Ћоковић, директор Академије уметности, Београд.
11. октобар, 18.00 Мала сцена
Промоција књиге Зијаха Соколовића „Глумац је глумац... глумац је глумац... глумац.“.
Модератори: Никола Милојевић и Чедомир Штајн.
12. октобар, 18.00 Мала сцена
Вече у част глумца – Радмила Живковић.
Разговор води Слободан Савић, позоришни критичар.
13. октобар, 18.00 Мала сцена
Јавно читање драмског текста „На трагу“ Николе Милојевића.
Учествују глумци Књажевско-српског театра.

О наградама ће одлучивати стручни жири у саставу: Радмила Живковић, глумица, Ђорђе Милосављевић, драматург и Слађана Килибарда, редитељка. Водитељ разговора са ствараоцима је Слободан Савић, позоришни критичар.