субота, 21. октобар 2017.

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА

ЉУБОМИР УБАВКИЋ ПЕНДУЛА 
(Оточац, 13. јануар 1931 — Крагујевац, 20. октобар 2017)


Један од најпознатијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи првак драме уметничког ансамбла Театра „Јоаким Вујић”, популарни комичар. Човек и глумац чији је надимак у уметничком свету заменио презиме.

Рођен 13. јануара 1931, у Оточцу, у Лици, у оној, „оној” старој Југославији - краљевини, где му је отац службовао као официр.
Као дете долази у Крагујевац и прве глумачке кораке прави у сандуку маминог клавира, а касније их наставља у Драмској секцији крагујевачке Друге мушке гимназије, ОКУД-у „Срета Младеновић” и Драмском студију Дома омладине. Ту га је пре више од шест деценија запазио тадашњи истакнути крагујевачки глумац Стеван Мишић Цеца, и одвео га ондашњем управнику позоришта Љубиши Ружићу, „уверен да ће од њега бити нешто”. И било је.

Практикант и Сава Савић у „Протекцији”, Ивковић и Секулић у „Народном посланику”, Учитељ музике у „Свету”, Мита телефониста, Светислав, Риста, Министар и Јованча Мицић у „Путу око света”, Тома кафеџија и Тома писар у „Општинском детету”, три улоге у „Малим комадима”, Пера Каленић у „Госпођи министарки”, Милорад и Живота Цвијовић у „Др-у”, Жан у „Мистер долару”, Спасоје у „Покојнику”, Агатон у „Ожалошћеној породици”, Јеротије у „Сумњивом лицу”...
По мишљењу критичара и театролога, Пендула „Нушића није играо” - „са Нушићем је био на ТИ!”

На даскама које „живот значе” Љубомир Убавкић Пендула одиграо је преко 300 улога и добио следеће важне награде:
- три „Златна ћурана”
- Нушићеву награда за животно дело
- Статуету Јоаким Вујић за изузетан допринос позоришне уметности у Србији
- Златног ћурана за животно дело јагодинских „Дана комедије”
- увршћен је у Клуб бардова (10 комичара из целе земље) а ту су и три двоструке награде (жирија и публике) на Сусретима „Јоаким Вујић”, поред низа других глумачких награда, као и друштвених признања попут: „Златне значке Црвеног крста Србије”.

Осим на домаћим позоришним сценама играо је и на позорницама Аустрије, Немачке, Француске, Бугарске, Пољске, Швајцарске, Америке и Канаде, и остварио значајне роле у телевизијским серијама и ТВ комедијама као што су: „Јован и Јованка”, „Др” „Глумац је глумац”, „Отписани”, „Повратак отписаних”, „Више од игре”, „Време белог коња”, „Леваци”, „Наше приредбе”, „Врућ ветар” и „Будилник”...

Играо је подједнако успешно Стерију и Бору Станковића, Стевана Сремца и Александра Поповића, Бранка Ћопића и Душана Ковачевића, Гогоља и Љубомира Симовића, Молијера и Мрожека, Максима Горког...

Уместо другог коментара, ево речи Радивоја Лоле Ђукића:  „Смешан као Чкаља, студиозан као Мија, а глуми целим телом као Марсел Марсо. Да живи у Београду, не би силазио са малог екрана. Да живи у Холивуду, Џери Луис би му давао шлагворте на великом екрану. Можда је, ипак, срећан што живи у Крагујевцу – јер ту не силази са живе сцене, на њој није само слика своје слике као на малом екрану, са ње види осмех својих гледалаца, надохват руке су њихове руке које пљескају. Да ли је уопште потребна већа слава? ”.

www.joakimvujic.com